Милан М. Петровић - Епитаф

Епитаф

— У спомен владици Николају —

Овде где се скида трнов венад с главе,

И где туђа земља српску сузу попи,

Лежи верни чувар крста Светог Саве,

Што паде и умре на Христовој стопи.

Прогањан под крстом од града до града,

Ha издају тешку он никад не приста,

И кад би му срце отворили сада,

Видели би у њему Србију и Христа.

Он je први човек што гa српска деца

Прогласише живог за српскога свеца,

Који види своју икону у храму.

Зато му гроб деца ките првим цветом,

И српска му Муза урезује длетом

Свој епитаф тужни на надгробном каму.

1956.        Милан М. Петровић