Огорчена
битка. Из центра се чује
“Так –
так!” митраљеза. С крајњег десног крила
Маскирана
нешто, батерија бљује
Смртоносну
тучу тешких пројектила.
Тобџије
се црне од дима и гари…
А земља
се тресе од сложних плотуна…
“Дај још
кугла!”- чу се. Један ратник стари
Тад
приклену доле, у ров, испод жбуна.
Ал’ кад,
потом, уста весело осмехнут,
Од
детињске среће засја му се лице;
Гле,
заједно с куглом, држ’о је у руци
Случајно
откинут цвет од љубичице!...
Војислав Ј. Илић Млађи - “Крвави цветови”
Нема коментара:
Постави коментар