Бранкo Аџемовић - Јесен

Јесен

Дани осунчани, лист благо трепери,

Виноградом берба, кукуруза брања.

Бериоца песма и смех се разлежу,

Гора се полако свом одмору спрема,

Да за себе младост поновну припрема.

О јесени дивна, сва у царском руху,

У твоје су дане гозбе и весеља.

Сабори црквени к’о вртови цвећа

Од марама бојних и шарних одећа.

Занихана кола к’о лесе се вију

А младим што гнезда спремају да свију

Очи оштро жагре, срца крепко бију.

Ал’ док ти корачаш у раскоши хуку,

У сусрет пролећу што ти младост носи,

Људска јесен своме неповрату стреми.

И кад задњи срца откуцаји стану,

У природи за њих све ће да занеми.

Грасин*)

*) Бранкo Аџемовић

Гласник Српског историско - културног друштва “Његош”