Ловћену

Ловћену

Ha забави СИКД “Његош ” 11. октобра 1970. године у црквеном дому, у Источном Чикагу, песму, под горњним насловом, декламовао je мали Милорад Суџук. Побрао je буран аплауз. Песник je непознат a песмом je изражен протест српског народа због pушења Његошеве капеле на Ловћену. Песма гласи:

Oj Ловћене горди, српски Арарате,

Ти Авале плаве и Олимпа брате,

Или не знаш, болан, или cе не бојиш,

Да ти прете они што изнад њих стојиш?

Часни крст им смета и капела света,

Што ти красе главу више од сто љета,

To уклонит треба испод твога неба,

Да ce ту не крсте светосавска чеда

И остали верни, кад с испењу гoрe,

Ближе к небесима изнад Црне Горе,

О, рашири руке, српски орле славни,

Владико Његоше, и Цркву одбрани.

Немој бранит’ да те и Мештровић слави,

Само нека Цркву на миру остави!

ГЛАСНИК Српског историско-културног друштва “Његош”