Златном пиру
Њихових Величанстава
Краља Николе I и Краљице Милене
Узвила се златна грана
Из мирисног, дивног сада,
Према сунцу мајског дана
Украшена цвјета млада,
У срећноме расте плоду,
То је дична Мајка роду.
Сави стабло Лоза света,
Из српскога никла стана,
Ниже гривну срећних љета
Росом светом покапана
Са усана Вишњег Творца,
То је отац Црногорца,
Па се грана с лозом сплела,
Брштана Их вјерност стеже,
Расту к’о бор,
вита јела,
Грану љубе златне вријеже,
На врху Им круне стоје,
Уз Владарку Владар то је.
Оплели се брачни в’јенци
Пред Божије свете двери,
Ангел стоји и Младенци,
У љубави да их вјери,
Да их вјенча бурмом злата
Са божанских, царских врата.
Из листова вјекописа
Златна слова пјесник меће,
Тај дубоки судбе смиса’
Пјева химну Њине среће,
Извезена ту је трака
Као символ трајног брака.
Пружа стабло лоза света
око Трона обавита
Узањ расте низом љета
Златна грана узорита,
Вијенци Их окитише
Већ се једном сребрнише.
Опаса Их Божја рука
Дуге красом разних боја,
Под блијеском славолука
Ниче цв’јеће дичног соја,
Расте, мири на поносу,
С’ Синовима Кћери то су.
У љубави, нади, вјери
Божанска Их роса кропи,
Што се с рајским цв’јећем мјери,
Мир просуше по Европи,
Црна Гора таквог има,
Дарива Га Престолима.
У кристални пехар среће
Вишња рука капи лије,
Кор’јен снажи, њиви цв’јеће
Његошеве Династије,
Двоглав ор’о са
врхунца
Којој сноси зраке сунца.
Сада опет ангел стоји
Пред светијем пред Олтаром,
У вечерњег сунца боји
Да Их златним круни даром,
Живота им зраке бира
Злаћенога, сретног пира.
На сиједе Њине косе,
Које златни в’јенци красе,
Серафими круне носе
Уз умилне труба гласе,
До небеског, плавог свода
Јер дигоше престо рода.
Са Краљицом, узор Краљу,
Срећно слави по стољећа!
С уздарјем Вам вјерни шаљу:
Жеље, да Вам расте срећа,
Да уз срца мирис ките
Пир бриљантни прославите!
Цетиње, 16. августа 1910 г.
Радомир Кривокапић Орлински
Глас Црногорца
30-VIII-1910
Нема коментара:
Постави коментар