Филип Ј. Ковачевић - На једноме гробу

На једноме гробу

Краћи живот - краће патње,

Мања мука св’јета овога; -

Благо томе ко издахне

У цвијету жића свога!

Оставе га празне жеље,

Празне наде, - брига тешка;

Њих се стану други мучит’,

А он миран у гроб лешка.

Каквој мети човјек лети

Испод ига из тељига? -

А залогај понајслађи

Присједе му, - удави га! ….

Јеси гледа’ у прољеће

Оно силно божје цв’јеће? -

А кад зрењу дође згода, -

Само шака гњила плода! -

И наша је судба така,

Судба тешка, наопака:

Чили, једри, пуни крви,

Па до мало - земља, црви! ….-

Умири се! - Чежња, брига

И вас напор бадава је;

Сан је живот, лаж је свијет,

А смрт сама истина је.

Видиш: сваки уга’  пунан

Плача, суза и лелека, -

Још да добре смрти није,

Не би свијет има’ л’јека.

Цетиње  13. Марта  1890.

Филип Ј. Ковачевић

Глас Црногорца 18-III-1890