недеља, 29. јун 2014.

Филип Ј. Ковачевић - Китица цвијећа

Китица цвијећа
За успомену Л. М. Д.

Жа’ ми није, пријатељу мили,
Е се срећа на лагана крила
Подалеко с’ тобом упутила
Преко мора Задру бијеломе.
Жа’ ми није ….. а што би жалио?
Ти полазиш, ђе слободну душу
Напојићеш божанственим даром
Свете вјере и српскога духа,
Аманета нашијех ђедова.
Ама жалим; што те овђе нема
Већ у колу милијех другова,
Да похиташ на састанке дивне
Ђе се браћа на еглеме дају
Око нове српске зоре бајне,
Бајне зоре и бијела данка
Поврх праха Радичевић Бранка!
Жалим, брате! - али боља нада
Тјеши срце ражаљеном другу:
Док се земља три четири пута
Око сунца на клуко обрне
Теби жеља дожељела дане
Ти на ове, брате, опет стране,
Да оживиш родољубним жаром
Ове ст’јене, овај камен свети
У аманет што ни остануло.
То је нада, што пријану твоме
На растанку срце утјешила,
Да весео десницу ти пружи,
Срцем кликне, ђе те браћа круже:
Ајде с’ Богом, Лазо, вјерни друже!

У Котору, 13. Октобра 1879.

Ф. Ј. Ковачевић
ученик гимназијални






Нема коментара:

Постави коментар