Своме
брату
Гл. Божовићу
Питај
мајку, брате мили,
Зашто плаче,
зашто цвили?
Шта је
боли, шта је гони,
Дању, ноћи
- у самоћи
Те чемерно
сузе рони?
Питај
мајку, шта је тишти,
Зашто тужи,
зашто пишти?
Шта је
гризе, шта је сише,
Дању ноћи
- у самоћи,
Непрестано
те уздише?
Али немој
…. не питај је,
Не вријеђај
осјећаје,
Јер њен
уздах сам ти каже:
“Она
гледа - ђе јој чеда
По туђини
хљеба траже.”
Подгорица
1906. Јово Загора
Босанска
Вила бр. 7 1907.
Нема коментара:
Постави коментар