Јован Поповић - Липовац - Поводом смрти блаженопочивше Стане Миркове Петровић-Његош

Поводом смрти блаженопочивше

Велике војвоткиње Граховачке

Госпође

Стане Миркове

Петровић-Његош

дне 31 јануара 1895 год.

Трон када у крв Данилов тону

кад народ врисну - и домовина

Под удар тешки плачући клону….

Ти Црној Гори дарова Сина

Те трон уздржа - сјајнијим створи.

Те славу стече свој Црној Гори!

Зато Ти кличе земљица мала:

“Госпођо наша л’јепа ти хвала,

Земљица српска била Ти лака

Неумрлога снахо јунака!”

Ти срећна бјеше Госпођо мила -

У Твом оџаку сјајном и славном.

Четири Књаза Ти си њивила

Будућношћу  св’јетлом и бајном.

Славу им гледа на пољу бојном -

Срећу по путу живота знојном….

Зато ти кличе земљица мала:

“Госпођо дична вјечна Ти хвала

Земљица наша била Ти лака

Љубо граховског славног  јунака!”

Ти срећна живје! …. Умрла што си

Ништа не жали, знаш смрт не гледа,

Кога ће штеђет - ког ће да коси….

А теби у ове тридест пет љета,

У часу меда жуч ти не смета.

Па што би више? земљица мала

Плачућ’ кад збори:”стопут Ти хвала!

Земљица наша била ти лака

Мајко Пјесника, Књаза-Јунака!”

Грађани  “Липовчев-бријег”,

10. фебруара 1895 год.

Бригадир Ј. Поповић-Липовац

Глас Црногорца  04-III-1895