Мило Јововић - Двије љубави

Мило Јововић

Двије љубави

Колико сам грозних часа

Ради тебе подносио,

И колико горких чаша

Чемерности до сад пио.

Рад тебе ме јади даве,

Ал’ не стигох праву срећу;

Очи твоје, косу, главу,

Још за дуго - добит нећу.

Јер ме дужност зове млада

Да се спремам на душмана;

Ако м’ у бој живот страда,

Ил’ добијем смртни рана.

Онда збогом, ти остани

За навијек, мили рају,

„Двије сузе” само кани,

У твом горком уздисају!

Па с’ умири - немој веће:

Тужит, твога млада војна,

-Роду што је ради „среће”

Пао, на сред поља бојна!!

Као соко, ти с’ окр’јепи -

У љубави, буди трајна!

Збогом, дакле - анђо л’јепи!

Знам, да т’ није ово тајна:

Да нам ваља, за род пасти!

Живот и све изгубити;

Јер морамо, Српство спасти!

Да му с’ “славом  круна кити”.

Па и тебе, злато моје!

Мој анђеле, племенити. -

Плаву косу, очи твоје,

Морам једном оставити.

Љубав жарка домовине

Од твоје је пуно јача;

За слободу Србин гине, -

Неће сносит „ропска плача”.

Пођи збогом српски лаве!

Из наручја, драге твоје -

Падај, гини, ради славе;

Брани ув’јек српско што је!!

Бар                    Мило Јововић

Босанска вила бр. 16  1893