На биљегу Николе Томасеа
У Шибенику године 1896. Вид Вулетић-Вукасовић
Ти си старче, кад нам зора сјала,
Онда „нашо искру у
камену,
Без тебе би у кам очајала;”-
Па ми данас твојему имену
Клањамо се и просимо сјену,
Која св’јету мудра дјела дала,
Да нам’ прими својему пламену
Ловор вјенце из сто наших хвала,
А из хвале за свете Искрице,
Предај сјено, Богу молитвице,
Да бу демо паметни и чили.
Да владамо у свој својој сили
не те лаве, као јогунице,
Но јуначки себе најпрвице !
У Корчули, на Тројицу 1896.
Нема коментара:
Постави коментар