Вељко Радојевић
(1868-1959)
С’ осталом браћом што ‘но те плачу,
И моје - ево - засузи око! …
А дјела твоја витешка храбра,
У срцу моме стоје дубоко! …
Не плачем за то, што т’ више није
Да махнеш ножем на бојној муци;
Већ плачем, Србе, што пао н’јеси
На бојном пољу с ножем у руци!
Узалуд суза …. више те није ….
Узалуд јаук ....
празни су гласи! ….
Лака ти српска земљица била,
Уз ловор који гробак ти краси!...
Вељко
Глас Црногорца 18-II-1890
Нема коментара:
Постави коментар