Ф. Карабеговић - Дубровнику

             Дубровнику

Напољ               Ф. Карабеговић

Сто је љета, српски Дубровниче,

Одкада си са пр’јестоља пао;

Сто је љета, откад чемпрес ниче,

Гдје је њекад цв’јетак славе цвао.

Сто је љета, како морем твојим

Не чује се пјесма слободарка -

Ти пјевушиш, с тужним срцем својим:

“Бог је хтио! Срећа би нам - варка!”

Дубровниче, моја памет сања,

Да ћеш ув’јек душа српска бити,

Ув’јек ти се барјак наде вити.

Твојој слави, све ће да се клања,

Док је мора и његова жала,

Док је Српства и српских гусала.

Споменица о паду Дубровачке републике 1908.