Глас
матере Србије
Докле ћеш
ми српски роде
Жалост
српску спомињати?
Није т’
доста пет сто љета
Тужну прошлост
нарицати?
„Дођи к
себи, ман’ се плача,
Већ се
љутог лати мача!”
Знаш! да
српског царства круна
-Турском
силом оборена-
Паде у
гроб са Лазарем
И Милошем
сарањена!
„Тамо
српски сине лети,
И јуначки
њу освети.”
Наћи ћеш
је обливену
Румен-крвљу
Срб-јунаках,
Што су
пали да одбране
Цјело
Српство од Турака.
« Јуначки
су они пали,
Тужно
Српство још њих жали. »
Нове крви
иште сада
Прошлост
наше отачбине ;
Новом
крвљу нек с’ опере
Круна
српске царевине!
“Јуриш
дакле на душмане;
Извидајмо
наше ране!”
Дај ти
Босно, млад’ јунаке;
Херцег
земљо, соколове;
Ти Србијо,
витезове,
Црна Горо,
љут’ лавове;
“Сви сте ђеца
српске мајке,
Устаните!
не чекајте!”
На оружје,
све вас зовем!
Носим помоћ,
дар од Бога!
Држите је,
јер је света!
А та с’
помоћ зове: Слога!!!
„С њоме ће
те у бој ићи
ђецо моја,
Југовићи!”
Никола С. Ђурковић
„Црногорка” бр. 22 1871.
Нема коментара:
Постави коментар