Јован Поповић - Липовац - Њеном Височанству Књагињи Милени

Њеном Височанству

Књагињи

Милени Црногорској

поводом

Срећног опорављења од тешке болести

Хеј Ловћенска вило моја

Танкострука - б’јела лица,

Златном лиром ти затапћи

Гором, долом, сред литица.

Пјевај пјесму пуну чара

Пуну дражи и милине,

Која ниче сред њедара

Моје миле домовине! ….

Е па звонте златне струне

Груди су ми пјесмом пуне!

Ти хће да умреш! …. болест те тешка

Висока Госпо хоћаше стр’т!

Клонуше твоја прса витешка,

Клонуше јербо видјеше смрт!....

Књагињо свјетла, а за нас света

Знаш, сваки грмен, сваки тад кам,

Проплакао је знојнога љета,

Негледајући на сунчев плам!

Проплакале су поносне горе,

И народ цио - рад Тебе све!

Помамило се Јадранско море,

Јер зачу да му Књагиња мре! ….

И тад су горе, поља, планине

Жалосни народ, на цио глас,

Вапили плачућ: „Боже с висине

Спаси Књагињу, мајку нам спас’!

Спаси нам Ону љепотом која,

Срцем и умом, на урес би!

Славном народу ка олтар стоја,

Силни те Боже молимо сви!

Спаси нам Мајку, те нејач штити

Спаси Анђела те чува нас.

Престо Државе мале те кити,

(Но славно-давне!) Спаси је спас’!

Спаси нам Ону те у Словенству

Земљи тражаше срећни изход!

У слози браће искаше јемство

А све за народ - за Српски род!”

- И смилова се Творац с висина

Кад виде запад да не да љек;

Славјанској кћери,  Славјанског сина

Посла да боној продужи в’јек!

И хвала т’ Боже, свесилни хвала,

Што не утули Сунчани сјај,

Што Црна Гора, земљица мала

Дочекаће  је у наручај!

Весел’ се Књаже, народе цио,

Весел’ те с’ горе поносне ви,

Што Књагињу је Бог исцјелио,

Весел’ се Српство! весел’мо  с’ сви!!!

Грађани  2. авг. 1891.   

Бригад.  Поповић-Липовац

Глас Црногорца  10-VIII-1891