недеља, 29. јун 2014.

Јован Поповић - Липовац - Њеном Височанству Књагињи Милени



Њеном Височанству
Књагињи
Милени Црногорској
поводом
Срећног опорављења од тешке болести

Хеј Ловћенска вило моја
Танкострука - б’јела лица,
Златном лиром ти затапћи
Гором, долом, сред литица.
Пјевај пјесму пуну чара
Пуну дражи и милине,
Која ниче сред њедара
Моје миле домовине! ….
Е па звонте златне струне
Груди су ми пјесмом пуне!

Ти хће да умреш! …. болест те тешка
Висока Госпо хоћаше стр’т!
Клонуше твоја прса витешка,
Клонуше јербо видјеше смрт!....
Књагињо свјетла, а за нас света
Знаш, сваки грмен, сваки тад кам,
Проплакао је знојнога љета,
Негледајући на сунчев плам!
Проплакале су поносне горе,
И народ цио - рад Тебе све!
Помамило се Јадранско море,
Јер зачу да му Књагиња мре! ….
И тад су горе, поља, планине
Жалосни народ, на цио глас,
Вапили плачућ: „Боже с висине
Спаси Књагињу, мајку нам спас’!
Спаси нам Ону љепотом која,
Срцем и умом, на урес би!
Славном народу ка олтар стоја,
Силни те Боже молимо сви!
Спаси нам Мајку, те нејач штити
Спаси Анђела те чува нас.
Престо Државе мале те кити,
(Но славно-давне!) Спаси је спас’!
Спаси нам Ону те у Словенству
Земљи тражаше срећни изход!
У слози браће искаше јемство
А све за народ - за Српски род!”
- И смилова се Творац с висина
Кад виде запад да не да љек;
Славјанској кћери,  Славјанског сина
Посла да боној продужи в’јек!
И хвала т’ Боже, свесилни хвала,
Што не утули Сунчани сјај,
Што Црна Гора, земљица мала
Дочекаће  је у наручај!

Весел’ се Књаже, народе цио,
Весел’ те с’ горе поносне ви,
Што Књагињу је Бог исцјелио,
Весел’ се Српство! весел’мо  с’ сви!!!

Грађани  2. авг. 1891.   

Бригад.  Поповић-Липовац


Глас Црногорца  10-VIII-1891










Нема коментара:

Постави коментар