Чаробну
Боку сањам;
ђе крај
огњишта бједна матерњом сузом рошен,
Дјетињства
мину сан ….
Хтио бих
…..
С јутарњим
звоном дух мој да с’ узноси
Мог народа
јаде Богу да излије
Сузе лире
моје лахор да разноси
С’ миомиром
смиља горах Паштровскије!
Нико С.
Љубиша
Нема коментара:
Постави коментар