Ст. Болимац - Споменица или Поздрав

Споменица или Поздрав

Његовом Величанству

Краљу Александру I.

приликом доласка у Прокупље 25. Августа 1892. год.

Над Прокупљем сунце засја

Освануо срећан дан,

Љепше оно није сјало,

Кад је био Југ Богдан!

(Краљ. Александре славо наша,

Чувај, брани, љуби нас,

Теби живот жртвујемо,

То је наше песме глас!)*)

Сјајно сунце лепог дана

Донесе нам мијо глас,

Ето Краља! Он долази

Да посјети, види нас!

Да походи царска стаза

Својим оком види све,

Где је српска госпоштина

Гостовала славе дне!

Добро дош’о љубљен Краљу

Узданицо рода свог,

Срећом славом дугим веком

Обасјо Те вишњи Бог!

Српска вила, српске гусле

Светило је Косово,

Петстољетне патње, ланце

Раскинуло Таково!

Цар Душана Силног путом

Поведи нас Краљу ти,

Срцем, душом устаћемо,

До једнога зато сви!

Расејано по свем свету,

Скупљај Српство под свој скут,

Узми барјак хајде с нама,

Ка Призрену кажи пут!

Тако, тако љубљен Краљу

Бог нек’ буде са тобом,

Нашу љубав, наша срца

Прими, носи са собом.

*) Овај припев понавља се иза сваке строфе.

У Прокупљу, 23. Августа 1892. год.

Ст. Болимац свештеник,

парох Александровски.

“Голуб” бр. 18   1892.