Ј. - На стражи

На стражи

Под небом тихим, плавим, где Дрина ломи стене,

Вечно певајућ’ песме прошлости наше давне,

На стражи војник стоји. Он слуша песме њене

И, као оро сури, чува спомеме славне…

У лице преплануло ноћ га ветрићем љуби

Ко мајка чедо своје; а његов поглед смео

Прелеће, као стрела, кроз ноћ, ит у се губи,

Не би ли на том путу душмана где год срео.

У њему срце мирно, без плашње, увек бије,

И нога чврсто гази кроз црну ноћ кад ступа.

А бујни налет његов нико издрж’о  није,

Кад га понесе броба и пође да наступа.

И док му село родно у ноћи мирно спава,

Он слуша песму славе што му је Дрина пева.

Кроз ум му теку борбе и битке, пуне слава…

И будан јунак тако о новој борби снева…

Ј.

„Ратни Записи”  бр. 4 1915.