Ђорђије Драговић-Машанов - Сјени Бранка Радичевића

Сјени Бранка Радичевића

Она рука што је све створила

И теби је пјесму поклонила,

Она тебе а ти роду драгу

Да се диви твоме чудном благу!

Српство мило – они народ мио,

Ког, си тако, ој, жарко љубио, -

Срце свако, ђе се пјесме чује

Љубило те, и сада те штује!...

Али судба! – Судба она клета

Тебе млада уклони са свјета,

Дане скрати, златно перо скрши,

Твоју пјесму за навијек сврши!...

Твојој сјени што се амо вије

Над горама миле Србадије,

Ја се клањам – једно горско Српче

Тебе кличућ’: Слава ти пјесниче!

Клањајућ’ се твојој милој сјени

Молим саде, ој поклони мени:

Слатке пјесме, ону чудну силу

Да је пружим моме роду милу.

Са облака глени сада ову

Пјесму красну а пјесмицу нову,

С’ ових гора која сада ниче

И ођекну: слава ти пјесниче!...

Загарач, 1901. г. 

Ђорђије Драговић-Машанов

“Голуб” бр. 11 и 12    1903.