Р. М. Веснић - За Отаџбину

За Отаџбину

Чему сâм живот и куда нас води?

Зар све лепоте нису само варке?

Та мрети мора сваки ко се роди.

Зашто нам жеље за живота жарке,

Зар све лепоте нису кратке варке!?

Имао све си… ништа немаш данас;

Све као сан је минуло пут магла.

Сада је живот, а остало за нас

Губи се, бежи, као река нагла…

Све као сан је минуло пут магла.

Будућност шта ће, када добро знамо

Да ће све бити као што пре беше,

Да најзад ипак морамо да дамо

Спомене, што се из даљине смеше,

И све што тако мило срцу беше.

Па онда знајмо као људи дати

За овај тренут што нам част налаже:

Мримо за Земљу што је наша Мати –

Куршуми све ће боле да ублаже –

Мримо за Земљу, то нам част налаже!

Из наше крви и из наших рана,

Синуће светлост светог српског дана.

1915. г.             Р. М. Веснић

„Ратни Записи”  бр. 16    1915.