Јово Г. Поповић - Поздрав Босанцима

Поздрав Босанцима

Ој вини се пјесмо моја –

Бисер-благо срца мога;

Са Јегејског сињег мора

Лети, летом у име Бога!

Лети пјесмо, оној земљи

Оним горам и врлети;

Земљи сласти и милина,

Којом влада душман клети.

Лети земљи, што још давно

На Балкану алем била;

И што се још на потоке –

По њој братска крвца лила.

Лети земљи, што је тол’ко

Одњихала див-јунака;

Змај’ од Босне, Ђерзалила;

Хасан-агу и Новака!

Лети земљи, у којој су:

Тројевјерна браћа с’ иста;

Те што им је језик – име

Кано зрака сунца, чиста.

Па тој браћи носи поздрав,

А уз поздрав тихи глас;

Нек’ их слога све загрли –

У слози је њихов спас!...

Нек’ вјерује што ко хоће

Мухамеда или Христа;

Сви ће браћа од искона;

У свима је крвца иста…

Е па с тога браћо драга

Једне жеље гајте сви;

Једна мис’о – мис’о  света

Подједнако сви сте ви…

Па кад тако сви у слози –

Заиграјте коло вито;

Слобода ће вама синут’

И открити што је крито!...

А уз ово – још им пјесмо

Кажи братски поздрав мој

Кажи да их с’ братац сјећа

У земљици – туђинској!...

Солун, на Божић 1903. г.  

Јово Г. Поповић

“Голуб” бр. 1    1904.