Ст. П. Бешевић - Finis Austriae

Finis Austriae

И дошло је дакле што мораде доћи;

Јер сан милијона сад постаје јавом:

Размрскано царство поред нас ће проћи,

С гомилом телеса Дунавом и Савом.

Црн, двоглави орô саломљених крила,

У страшној бујици проливене крви,

Гледа како бледи на престолу свила,

И златна се круна у прашину мрви…

После потамнела месечева српа,

Са којим је Судба докрајчила слепа,

Дође ред на силу од шарених крпа,

Да је вихор с Југа и Севера цепа.

Кидају се ланци на спутаном робу,

Жељном сунца, које одавно је чекô,

У тамници својој кô у мрачном гробу,

Мучен сумњом, да је спасење далеко.

Но, најпосле дође што мораде доћи;

Јер сан милијона сад постаје јавом:

Размрскано царство поред нас ће проћи,

С гомилом телеса Дунавом и Савом.

Ниш                                      Ст. П. Бешевић

„Ратни Записи”  бр. 16    1915.