Бранислав Димовић-Војвођанин - Стражилово

Стражилово

Ћути Фрушка, виногради,

Увалама мир се крије;

Нема више мома млади’,

Ни момчади као прије.

Да се њине песме лаке

Оре, вију Фрушком гором; -

Наду крију груди сваке

И слободу жуде зором…

Стражилово, пусто слуша,

Ка Авали поглед шири;

А, у тихе ноћи, душа

Бранкова га теши, мири:

“Чекај, моје Стражилово!

Ни то дуго бити неће;

Лети време Србиново,

И слободе сеје цвеће.

Брзо амо долетеће,

Те разагнат’ стеу ову;

Донеће ти песму, цвеће,

И слободу Србинову

А тад ће се песма лака

Лугом твојим да разлеже

Слободу ће травка свака

Прослављати с тобом, бреже!

А кад дође ноћца тија,

Небо звездама да кити,

Ах, онда ћу с тобом и ја

Радоснице сузе лити”.

5. –III- 1915.  Бранислав Димовић-Војвођанин

Ратни записи бр 20  1915.