Р. П. Ћирић - Бегунци

Бегунци

Октобарски дани прођеше нам лепи,

Облаци се купе, ту је страшна зима,

Испред које свако с питања застрепи:

“Шта ће бити с њима? Шта ће бити с њима?”

Као да је ветар понико из пакла,

Фијуче и шиба млазом кише мразним

Масу бегунаца, која је умакла

И креће се тешко друмом непролазним.

Оставили куће да их танад руше,

Да имања други ниште и разграбе;

Са свежњем у руци, с болом своје душе

Очајни и бедни само напред грабе.

И ту мајка даје доказ исполинске

Снаге коју има; на леђима носи

Завежљај – имање, груди материнске

Једног малог хране, а остали боси

Држе се за скуте, за мајком скакућу,

Бледих усна, дрхте; хлеба, одмор траже.

Мајка дивно лепу обећава кућу,

Хлеба, воде… свега, - али не помаже!

И док се разлеже друмом дечја цика,

Гладне стоке мука и шкрипање кола,

А брда потреса канонаде рика,

-Да препукне срце од тешкога бола.

Р. П. Ћирић

„Ратни Записи”  бр. 14  1915.