Своме уреднику
Антуну Фабрису
“Дубровник” и “Срђ”
Што дугује родољубљу Твоме
Срб, од Дрине до приморских жала,
Распршане али тајне тврђе
Ми смо, чеда твојих идеала.
Колико си ове хладне зиде
У ватреној привр’јежио души,
Свједок слова на страницам нашим,
Што још вр’јеме добро не осуши.
Жале Тебе вјерни пријатељи,
Жале Тебе Срби на Балкану,
Жали Тебе град у пустој жељи;
А на лијес, што Те мртва крије,
Зебњом сузно упиремо око,
Вапећи Те, ми сироте двије.
SRĐ br. 20 i 21 1904.
SRĐ br. 20 i
21 1904.
Нема коментара:
Постави коментар