Uzdisaj
(iz rukopisa jednog staroga Dubrovčanina).
Oh ļubavi nevina
Dokle ćeš
me goniti!
Ja sam
djeva jedina,
Što te ne sm’jem otkriti
Drugomu nikada
Za života nikada!!
Zaludu mi bogovi
Mirne dane dovode,
Kad mi str’jela ļubovi
Srce
gorko probode;
Srce mi
nevino,
U cvijetu nevinu!!
U razvitku mladosti
Kad su
druge vesele,
A moje su
radosti
Tužnoj
danas uvele
Za tobom
ļubezni
Dragi, mili ļubezni!
Tajnu ovu ne mogu
Nego tebi javiti,
Te se kunem ja Bogu,
Da te hoću
ļubiti
Žalosna
do smrti
Ah
jednoga do smrti!!
Moje srce
ub’jeno
Di konca će
tužiti,
Da te
ļubim iskreno
Ne sm’jem
nikom javiti
Nesretna
djevica
Ja jedina djevica!!
S ovog sv’jeta otiću
S ovom ranom nevina,
Na rastanku otkriću
Da me goni sudbina
Ļubavi žalosna,
Ja za tobom žalosna!!
U Dubrovniku 1849.
Stevo Petrović Crnogorac¹)
¹) Ovaj Crnogorac, ogranak Vis. Kneževskoga
Crnogorskoga Doma, bješe se radi zdravļa sklonio onda u Dubrovnik; i ovdje s
ondašńom dubrovačkom omladinom a sadašńijem starcima prijateļevao. Kažu da je
kasnije junački poginuo na Grahovcu 1858.
Srđ br. 7
1902
Нема коментара:
Постави коментар