Драгобрату
Тричковићу
И ти славно
паде кô и други прости
Војници нам
лепе отаџбине наше,
Који свуд
Балканом оставише кости
И заставе
храбро свуд пронети знаше.
Кô Тиртеј са
мачем, ишао си смело
И храбрио
чету кô стари лав гора,
Док ти једно
зрно не разнесе чело,
Угаси ти
живот, испод Сувобора.
Чудим се и
дивим, од куд да у теби
Пуном идеала
и нежности лаке,
Беше срце
јаче но у кавог дива!
И да ниси
пао, веровао не би’
Да, јуначе,
спаваш и ти на дну раке,
И никада да
те нећу видет’ жива!
Ђ. М. Д.
“Ратни
Записи” бр. 16
Нема коментара:
Постави коментар