Јово Г. Поповић-Крајишник - Пјесмо моја!

Пјесмо моја!

Посвјећена покојном Авди Карабеговићу-Хасанбегову српском пјеснику

Ој, полети, пјесмо моја,

Преко Српства мога;

Све ми здрави и поздрављај,

Што вјерује српског Бога.

Пјесмо моја, искро света!

Из млађаних мојих груди,

Носи поздрав сваком оном

Који мило Српство љуби!...

Увјерен сам, пјесмо моја,

Што одлазиш кроз свјет цио;

Да ћеш наћи уточиштва

А брат ће те примит’ мио…

Кад је тако а ти хитај’,

И рашири своја крила;

Па најприје ти се вини

Завичаја – мога мила…

Ти одлети пјесмо моја,

Широм цјеле Херцег-Босне;

А у њојзи ти поздрави

Тројевјерне Срб-Синове…

Даље иди до Авале,

И тамо ми здрави браћу,

У слободи што не живе

Тај подобан, за те рају!...

Пјесмо моја, огњу живи

На Косово ти се вини;

Браћу моју ти поздрави

У тој клетој помрчини.

Тад се сјети пјесмо моја

Цар Лазара-див јунака;

Храбрих тића југовића,

Два Милоша, Реље, Марка.

Па ту стани пјесмо моја,

Виш’ гробова великана, -

Прели њине свете кости

И покај их једног дана!?

даље лети до Призрена

Душановог славног града –

И његове кости прели,

Па поздрави брата јадна.

Па онда се пјесмо вини:

До слободне Црне Горе,

И поздрави храбре лаве

Те јуначке српске главе!...

Тада дођи и на Ловћен,

До гробнице кнеза Рада:

Па ту прели свете кости

Пјесника нам великана.

Дубровнику дед се вини

И тамо ћеш наћи Срба,

Крв нас веже а не ђели

Вјера Ћире и Метода.

Браћу моју и ту здрави,

Крај Сињега Јадран мора,

Бокљанина и Личана, -

Са високих српских гора.

Војводину српску стару

Нарочито ти ми здрави,

Стражилово милог Бранка

Сваки Србин данас слави.

А овдалем пјесмо моја

Ти облети друге стране,

И поздрави све соколе,

Миле Србе одабране!...

Солун, 1902. г.       Јово Г. Поповић-Крајишник

“Голуб” бр. 9    1903.