Воли везира, но царева сина

Воли везира, но царева сина

Расла Дуња у цареву двору,

Цар је проси за својега сина,

А царица за свога везира.

“Не ћу царе ни за твога сина,

Да камо ли за везира твога;

Мени везир до три мане нашо:

Једна мана санљива, спављива,

Друга мана с горице болана,

Трећа мана срдита, молита!”

“Ако буде санљива, спављива,

У везира добар кревет има

Нек лијеже, нека се наспава;

Ако буде с горице болана,

У везира добар интов има,

Нек је вози до три манастира,

Не би ли се бола пребољела;

Ако буде срдита, молита,

У везира добар корбач има,

Нек је бије јутром и вечером!’

Босанска Вила бр. 11 и 12  1903.