Дјевојачко радовање

Дјевојачко радовање

(Из Мостара)

Катмер гоји каранфил ђевојка,

Катмер гоји, каранфил говори:

“Расти боље, мој мио катмере;

Кад ја драгом ружено цв’јеће дадем,

Узеће га, помирисат неће,

Вет га даје крај себе јарану;

Кад ја видим, ђе га другом даје,

Кахар ходим по петнаес дана,

Кахар ходим, а кахар говорим:

Кад ја драгом л’јепо цв’јеће дадем,

Узеће га, те ће помирлисат’;

Кад ја видим, ђе мирлише драги,

Шевно ходим по петнаес дана,

Шевно ходим, а шевно говорим:

Вита јело, отпјевај ми Перо,

Терли диба, мој шећерли Сима,

Златна мостра, мој назлере Коста”.

Босанска Вила  бр. 19 – 20   1909