Село
Све
темеље ти си људском друштву дало,
Дом и
породицу, главна упоришта,
Богови
ти пазе и штите огњишта,
Хлеб насушни
даје само твоје рало –
Човека
си земљи привезати знало,
Херојем
и свецем си њега учинило,
Миром и
лепотом њега испунило –
Молитвом
и песмом њега даровало.
И свему
што свет још великога ствара
Давалац
си вечни и вечита жртва,
Без
тебе зла вила све руши, разара!
Из
твоје се крви све обнавља, живи,
Без
твог срца све би пустош била мртва,
Ко гај
ког напустише Фаун ии Диви.
Светислав
Стефановић
”Српски
народ” бр. 1 1943.
Нема коментара:
Постави коментар