Арсен Малеташкић - Бесмртни батаљон

Бесмртни батаљон

Било je давно —

Педесет прошло je лета.

Мало je остало живих

Који се јоште сећају

Када се оно Србија мала

Бранити стала.

Сила, грабљива и мрачна, крете

Да скрши народ мален ал свестан

Да падне цео за благо

СЛОБОДА што се зове!

И крете ћecap хорде своје.

Крв, румена и топла,

Зали бразде родних њива и шума;

Пожари питомих села светљаху

Ноћима на хоризонту;

Мртви лежаху непокопани,

Стакластих очију окренутих небу.

Оплакиваху мајке децу своју,

Деца очеве, сеје браћу,

A љубе домаћине своје.

Да ти je срце станац камен,

Пустило би сузу врелу

Над судбином горком народа мог!

Али јсдног сунчаног дана

Из града на Вардару —

Корака чврста и сложна — 

Крете батаљон младића,

Цвет народа мог.

Осташе за њима школе,

Девојке очију суза пуних;

Остаде да шуми Вардар

О поколењу једном

Пуном живота и жара;

Остаде да прича нарашгајима

О Батаљону

ХИЉАДУ И ТРИСТА КАПЛАРА!

Одоше с песмом мајци —

Песмом што жртву тражи —

О мајци на чијем топлом крилу

Сазнаше

Да живот највећу вредност има —

Када се даје на пољу части!

OJ СРБИЈО, МИЛА МАТИ. . .

Поздрав ти певају деца твоја,

Деца што за Te умрети знају

С песмом пуном љубави и жара,

Синови твоји:

БАТАЉОН ХИЉАДУ И ТРИСТА КАПЛАРА.

И једног зимског јутра - -

Сунце не беше још пробило

Таму ноћну —

Уз тресак бомби и сложно “УРА” - -

Крете народна војска.

Пред сваком чете беше —-

Kao да васкрсну легенда стара —

По један из Батаљона

ХИЉАДУ И ТРИСТА КАПЛАРА.

Многи су тада пали пo пољима

Покривени снегом,

Ал остаде спомен — док народ овај живи —

Јер нигде се дотле чуло није

За поколење такво

Што на браник НАРОДА И СЛОБОДЕ стаде

С толико љубави и жара,

Kao што беше Батаљон ђачки-

БАТАЉОН ХИЉАДУ И ТРИСТА КАПЛАРА!

Арсен Малеташкић

СКОПСКИ ЂАЧКИ БАТАЉОН 1914.

— Батаљон 1300 каплара.  (Страна 572-3).