Бог да прости!
Пео сам се на све горе
Што их српска земља има,
И љубио голе стене,
Грлио се с каменима.
Ишао сам на све стране,
Тужна лица, ногом смелом,
Сваку стопу српске земље,
Квасио сам сузом врелом!
А кад дођох на Косово…
Сташе сузе од жалости,
Само усне шапутаху:
“Бог да
прости, Бог да прости!....”
јануара 1898. год.
Алексинац Милорад М. Петровић
Звезда бр. 1
1898.
Нема коментара:
Постави коментар