субота, 6. фебруар 2016.

Јово Г. Поповић - Отаџбина



Отаџбина

Гдје је небо вјечно тмурно,
Гдје ‘но мјесец тамно сије –
И гдје зв’језде сијалице
Облачина тешка крије;
Ту глас звони са висина:
Овдје ти је отаџбина!....

Гдје су горе вјечно пусте,
Па  дрвеће старо мрије;
Гдје кроз луге славуј-тиче
Само сјетна пјесма вије;
Ту глас зуји из низина:
Овдје ти је отаџбина!...

Гдје ‘но р’јеке мутне теку,
А више њих врбе снију,
Гдје јецању краја нема,
Гдје се само сузе лију;
Ту гла сјеца из дубина:
Овдје ти је отаџбина !...

Гдје су вјечна поља мртва,
Те на њима жита није,
Гдје не има л’јепог дана,
Већ олуја само бије;
Ти гла звижди из долина:
Овдје ти је отаџбина!...

Гдје су људи к’о мртваци –
Пред њим’ демон и страхота,
Гдје се клупко љутих змија
У отрову љутом мота;
Ту глас јечи из равнина:
Овдје ти је отаџбина!...

Гдје кроз равни и долине –
Многа гробља – н’јема ћуте,
Гдје ‘но вихор – чудан вихор
Често кида ланце љуте;
Ту глас звечи са планина:
Овдје ти је отаџбина!...

Гдје грмљава небо стреса –
И гром прашти иза грома,
Гдје ће с’ робље дић’ из гроба,
Гдје ће бити љутог лома;
Ту глас грми са висина:
Овдје ти је отаџбина!...

Јово Г. Поповић


Босанска Вила бр. 11 и 12  1905








Нема коментара:

Постави коментар