Светислав Стефановић - Раде Неимар

Раде Неимар

Доста већ снаге што само хајдуке и делије ствара,

Сит сам већ и тог Марка што друмове царске оре,

И тих мегданџија љутих што живе тек да се боре,

Превише крв нам стазе земље и неба шара.

Света ми дође сад рука Рада Неимара,

Што куле и мостове зида и божје гради дворе,

Виле и тајни дуси чудесно са њим зборе,

Он тајним силама диже што и сам Демон обара.

Сва су већ царства и славе прошлости нема и сива,

О толкој борби и крви и саме песме већ ћуте –

Само Радове градње стоје ко нетакнуте.

Смерни неимар царски он Вечног неимар бива,

На небу самом су његове куле подигнуте –

Тог побратима вила цар анђела целива.

Светислав Стефановић

”Српски народ” бр. 1  1943.

Светислав Стефановић - Село

Село

Све темеље ти си људском друштву дало,

Дом и породицу, главна упоришта,

Богови ти пазе и штите огњишта,

Хлеб насушни даје само твоје рало –

Човека си земљи привезати знало,

Херојем и свецем си њега учинило,

Миром и лепотом њега испунило –

Молитвом и песмом њега даровало.

И свему што свет још великога ствара

Давалац си вечни и вечита жртва,

Без тебе зла вила све руши, разара!

Из твоје се крви све обнавља, живи,

Без твог срца све би пустош била мртва,

Ко гај ког напустише Фаун ии Диви.

Светислав Стефановић

”Српски народ” бр. 1  1943.