Вој. Ј. Илић Млађи - Пријатељу

Пријатељу

Жики Савићу, управитељу Осн. школе Краља Петра — Београд.

Као да вечна промена

Царује овим светом:

Године хитро пролазе,

Промичу брзим летом.

Данас смо свежи, животни,

С дивљењем сви нас гледе,

Већ сутра — с тугом видимо

Да су нам косе седе.

У вашу школу основну

Долазећ’ сваког дана,

И ја сам већ оседео,

Стиже ме старост рана.

Децу сам школи водио

И враћао је кући

Ма снег и киша падали

И стезо мраз најљући.

За пуних седам година

Ту дужност вршећ’ ревно,

С Вама сам се у школи

Виђао посведневно.

Ја сам вас увек поштовао’

Ко’ оног што све чини

Да углед школски и лични

Одржи на висини,

Да своју школу издигне

До тако сјајног стања,

Те да постане чувени

Расадник првих знања;

И Ви сте сјајно успели

До тога идеала,

Ко ђачки отац кличем Вам:

„Живели! Хвала! Хвала!“

17. нов. 1936.   Београд

Вој. Ј. Илић Млађи, с.р.

Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош” 

Јуни  1986.