Окићење Дечана

Окићење Дечана

Кад сагради славни цар Шћепане,

Кад сагради  високе Дечане

И удари велику звонару,

Па он поче окићати цркву,

Са крстима и са иконама.

Б’јеле цркве од источне стране,

Поставио дванаест олтара,

Сва су врата од сухога злата.

Прекривена скерлетном кадифом;

По дну ките од сухога злата.

Пале ките по бијелој цркви;

Уз кадифу извезене главе,

Извезени од злата крстови.

У олтару дванест ћелија,

Ђе се свлачи дванаест владика

И дванаест златнијех сандука,

Ђе но стоји дванаест одежда.

А до врата дванаест шћемлија,

На шћемлијам’ дванаест чирака,

Све чираци од сухога злата.

Код чирака дванест јеванђеља.

Више врата три крста од злата,

Фаћају се кубета од цркве,

По њима су драги каменови,

Пред њима су сребрни синџири.

Из кубета, из бијеле цркве,

На синџирим’ три кандила златна.

У кубету, у бијелој цркви,

Икона је од сухога злата,

Та икона од Бога самога,

Пред њом служи кандило од злата.

Наоколо драги каменови,

Сјаје кубе у бијеле цркве.

Од истока, виш’ олтарских врата,

Постављено четерест икона.

На сриједи три златне иконе,

Оковане у златну оправу.

Што икона на сриједи бјеше,

Неђељице и Богородице,

Међу њима Христа Спаситеља,

Пред њом служи од злата кандило,

Суха злата седамнаест ока.

С једне стране до иконе златне,

То бијаше светога Јована.

С друге стране светог Аранђела,

Крсно име славног цар Шћепана.

Виш’ њиха су три крста од злата,

По крстовим’ драги каменови,

Искићене од злата иконе.

Од истока, од бијеле цркве

Од олтара до кубета цркве,

Намјештено тридесет икона,

А пред сваком кандило од злата,

На сред цркве два стуба од злата.

Фатају се до кубета цркве,

Пред њима су два златна темера,

На темерим’ два златна бајрака.

На врху су од злата крстови,

На крстовим’ драги каменови.

Златне ките висе по бајраку,

Дифаћају до бијеле цркве.

На ступовим’ дв’је златне иконе,

Једна бјеше светога Николе,

Друга бјеше светога Илије.

Туде служе два златна кандила,

На кандилим’ од срме синџири.

У сред цркве на источну страну,

Три високе стављене шћемлије,

На њима су три крста од злата,

Фатили су до кубета цркве.

Шћемлије су кадифом застрте,

По кадифи злато извезено,

А крајеви по цркви панули,

На шћемлијам’ три златне иконе.

Што икона по сриједи бјеше,

То икона Петра апостола;

С једне стране икона од злата,

То бијаше светога Ђорђије;

С друге стране светог Димитрија,

И ту служе три златна кандила.

С десне стране у бијелој цркви,

Саљевена од злата столица,

Висока је до кубета цркве,

По њојзи су од злата крстови,

То столица бјеше патријарска,

Отален се народ благосиља.

С другу страну висока шћемлија,

Висока је дванест басамака,

На врху су три крста од злата,

И ту стоје три златна чирака,

Ту се гласи часно јеванђеље.

Б’јелој цркви на источну страну,

Од источног краја до олтара

Туде служе два златна кандила,

Пред кандилим’ од злата иконе,

Једна бјеше светог оца Саве,

Друга бјеше светог Василије.

А крај цркве до западне стране,

Туде леже два б’јела сандука;

Туде стоји манастирско благо.

У олтару, у бијелој цркви,

Три ћивота један до другога,

Два су пуна светога тијела,

У трећеми ништа не имаде,

То је царе за се оставио,

Када буде мријет’ по земану.

Што је врата на бијелој цркви,

Застрта су у златну кадифу,

По дну ките од сухога злата,

Дофаћају бијела камена,

Туде стоје два златна темера,

Вијају се два златна бајрака:

Један бајрак светога Илије,

Други бајрак светога Ђорђије,

Светог Ђорђа и с њим Димитрије.

У бајрака светога Илије,

Два су слова од сухога злата.

У бајрака светога Ђорђије,

Два су коња од сухога злата,

На бајрацим’ од злата крстови,

У крстовим’ драги каменови,

Из крстова гајтани од злата,

На гајтаним’ златне ките висе,

Плазају се ките по камену,

Ко да ситне голубице л’јећу.

Из збирке Н. Т. К.

Босанска Вила бр. 11 и 12   1913.