Зашто си ућут’о?
Пјеснику О. С.
Зашто си ућут’о? Зар већ танке струне
Са гусала твојих све се покидале,
На пјесничко чело ситне свјетске бриге
Ваљда су ти пале?
Гдје је свети огањ, што гораше негда
У твом срцу, пуном љубави слободи,
И ватрене жеље да свој народ видиш
Како њојзи ходи.
Зашто си ућут’о? Твој те народ треба,
Твоје пјесме њему носе срећу, славу,
А с његовом славом теби ловор в’јенац
На пјесничку главу.
Гдје је стара љубав, са којом си негда
Дивне пјесме своме милом роду вио,
Ил да ниси можда – ох, не, не дај Боже!
Род заборавио?
Пјевај, ако ниси посто издајником
Овог, вјековима напаћеног рода,
Знаш да из пјесама, љубави прегнућа
Пониче слобода.
Пјевај, и са пјесмом на српском олтару
Пали свети огањ љубави и слоге,
Тим пламеном треба из дубока санка
Пробудити многе …….
Јелена
Нема коментара:
Постави коментар