Изнад Хума стало Сунце јарко,
Па се чуду начудит не може.
Шта је Сунцу о Господе Боже!
Није више као прије жарко?
Гаврану су дојадили јади,
Па је граном очи заклонио;
Он је јутрос изнад Гацка био
И видио што се тамо ради.
Ухватили Петра Зимоњића,
На дедовом чувеноме двору;
Тестером га режу у обору
И сеири банда Павелића...
Напунише пештери и кланце;
Крв невина стигла је до мора,
Плаче, јечи, Србинова гора,
Без помоћи стегнута у ланце.
Никог нема да нам бол ублажи,
Никог нема да окове скида,
Никог нема да нам ране вида...
Кога Србин у свијету тражи?
Где је Душан да Српство уреди,
Где је Милош да нам пут покаже,
Где је Марко кога душе траже,
Где су српски светитељи седи?
Где је Раде да опише јаде,
Где је Ђорђе, где је српска слога?
Сложно роде са вером у Бога
Растргоше Српство на комаде.
Милисав М. Рајковић
Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”
Нема коментара:
Постави коментар