Јован Живојиновић - Из даљине

Шандор Петефи

 (Александар Петровић)

Из даљине

-Александар Петефи-

Станак стоји камо Дунав блуди,

Ох, да ми је панут’му на груди!

У сузама зенице ми плину,

Кадгод ми се мисли њему вину.

Ох, бар да се њиме и не прашта’;

Ал’ човека мами жеља ташта.

Жеља стекла соколова крила, -

Збогом станце, збогом мајко мила!

У груд мајци пламен туге пирнух,

Чим пољупцем  растанка је дирнух;

Загрли ме задрхталом руком,

Устављаше голубијем гуком.

Ох, да онда ја познавах света,

Можда не бих окушао лета…

У прозорју наших лепих нада,

Будућност нам ко вилистан пада.

Ал кад ступиш у врзино коло,

Сломије се поуздање холо –

И од кад ми нога светом лута,

Трн се у њу забо по сто пута.

*

Знанци иду моме лепом стану –

Како стару да м’ поздраве нану?

Ох, свратите земљаци ми мили,

Кад будете онуд пролазили;

Кажите јој да не плаче више:

Син је срећан – нека не уздише!

А да знаде за мој живот худи,

Препукло би срце јој у груди.

Пешта                   Јован Живојиновић

Босанска Вила бр. 15 и 16   1903.