Ловћенски Ђулићи из збирке Јована Поповића-Липовца
II. Збогом
Збогом
мој мили — растанак с тобом
Можда је
кратак —- дуг може бит!
Али је за ме ко да се гробом
Ја хоћу
тужна саставит!
У св’јету
вишем можда ћеш другу
Ти љепшу
наћи него сам ја;
Но такву
љубу и вјерну другу
Ко што
сам ја — не никада!
Па живи
срећно, уживај, хајде!
Ма да је
тежак сад растанак,
Но што ћу
јадна, већ нема фајде
Надати ћу
се на састанак ...
Останеш
ли усамљен ко што ћеш,
К мени
похитај, кумиру мој, —
У
забачену љубу ти наћ’ ћеш
Њекад
премио, идеал твој!
Опростићу
ти — заборавит’ ћу ти
И муке
тешке, презрење још!...
Погледај
на ме — ма се не љути
Драгане
мили — сад можеш поћ! —
„Не
могу!“
Нема коментара:
Постави коментар