Јован Поповић Липовац - I. И све би мирно...

Ловћенски Ђулићи из збирке Јована Поповића-Липовца

I.

И све би мирно...

И све би мирно ка сан ђетета,

Кад на груд мајке дише и спава;

Но зас’ја сунце, и чаром свјета

Пробуди цвјеће, и сину трава.

Ђерданом китним стас јој танани

Обави роса. А шарно цв’јеће

Мириса пуно, вјетрић лагани

Целива страстно као да неће!...

Ружа од стида спуча се... брани ...

Узалуд зефир к себи је мами —

Она од страха бљеди и дрхти,

Ђердан од росе вјетар јој просу !...

Мој мили цв’јете, не бој се смрти,

То косар није — не носи косу.

Распучи твоје мирисне груди,

Нека их вјетар бујни мирише...

Он ће да у те страсти разбуди,

Јер он те љуби од иког више!

— „Не! нећу! никад невјерна бити,

Славуја само ја ћу љубити!“

А сунце зас’ја много силније,

Оставио је порпурни вео.

А славуј слатко вјетру се смије

Јер је са ружом ноћцу провео ...

Пјево јој пјесму пунану чара,

Љубави страстне, љубави вруће

Уливао јој је по сред њедара

Вјерност до гроба, љубав, чезнуће! —

Тако ти златне љубави вруће

Мучи ли тебе за мном чезнуће ?...