Кад би била мртва
Кад би била, моја дико, мртва,
И љубави пламне душо жртва,
Плакао би ... док би суза рјека
У Вишњега испросила љека. —
Но кад Бого дат га неби хтио
Тугом мојом сузе би следио:
Из леда би алтар начинио,
На алтару тебо поставио,
Тебе душо — твоје мртво тјело
Па би т’ онда служио опијело:
Кадио би мог пољубца паром!
Гријао те мога срца жаром!
Шкропио те водом мојих суза!
Пјевала ти покајницу муза!
А када би лед остао ледом,
Онда би га уст’ма и погледом
Растопио у пару створио.
Паром би те на небу пренио,
А пред троном Свемогућег творца
Смјерном молбом млада Црногорца!
Да т’ оживи — опет’да ће створи
Ил’ да мене ка’ тебе умори!....
Ј. Поповић Липовац
"Црногорка", број 4 1885.
Нема коментара:
Постави коментар