Јован Поповић Липовац - На Гробовима Круте близу Уциња

На Гробовима Круте близу Уциња

Не у сану но на јаву

Књаз Николе виђех главу,

Гђе на гробљу тужно Круте

Рони сузе горке љуте!

Жалоснице сузе бјаху

Те низ лице тецијаху,

Жалоснијем гласом стаде,

Да нариче тешке јаде:

„Ту ли сте ми храбри борци,

Ту ли сте ми Црногорци!

Ту ли сте ми ђецо мила,

Ту ве слава удомила!

За крст часни и слободу

Живот дасте мом народу,

На жртвеник Српске славе

Жртвовасте младе главе!

Жао ми је ваших глава

То их убра бојна слава,

Жао ми јо што вас младе

Ја невидим самном саде!...

Ђецо моја, јади моји!

Што гинусте тако млади?!

Што Вас к смрти ладној гони

Те падосто сви смиони!?

Витозови, жељо љута!

Час проклети по сто пута,

Што ме с вама Бог не узе —

Но да лијем горке сузе !“

“Господару, сунце наше!“

Мртви гласи зборит’ сташе:

„На обали сињег мора

Суторман не посла гора

Да иштемо а на мјесту

Ми Уцињу зор-невјесту,

Коју оте Скадар горди

Све на пушци и на ћорди!

У зелено рухо била

Обучена дивна вила,

Под вратом јој морска пјена

Таласаше прса њена...

Каква бјеше, Књаже, дика

Вјерна љуба осветника,

Такве ни рај нијо знао —

Јер је Скадру не би дао!...

Искасмо је ал’ не даде,

Господару, није вајде

Крити оно што јо било

Вратит’ ни се не би мило

А пред твоје очи сјајне

Без невјесто наше бајне,

Те са зором а на силу

Преотесмо морску вилу!

Ма остасмо сви ми амо

На св’јет други — гђе су само

Бориоца мртве душе

Те за народ погинуше!

Ево зашто, Књажо мио,

Младе си нас изгубио,

Но се радуј а не плачи

С нама друге појуначи!“

Уцињ, З/IV. 1885 год.

Ј. Поповић-Липовац

"Црногорка", број 13   1885.