“Лучи”
Испод горе високог’ Ловћена,
Кој' висином небо додирује;
Са којега црногорске виле
Глас гусала далеко се чује —
Ти нам сијну испод виса тога —
Гђе је звучна Његошева лира
Опјевала бесмртне јунаке,
И сплела им вјенац миомира,
— Од Косова до данашњег’ дана...
Гђе гњијездо слободе се храни;
Гђе се стјечу српски осветници...
На мејдане многе опробани:
Ту ти ”Лучо” сред гњијезда тога
Нађе себи мјеста корјенита:
Да науком гојиш витезове
Твоје куће — срца племенита.
Па, срећно ти — нека срећно буде
Свака мис’о започетог рада!
Дуго цвала — српство његовала
Од истока право до запада.
Вл. М. Катурић
“Луча” свеска I 1896
Нема коментара:
Постави коментар