Слике из живота
I.
Младост
Што ја љубим, питаш мене?
Да ми срце не увене
Вез љубави страсне бујне
И виново капље рујне!
Без пјесмице милопојке,
Без пољупца од ђевојко,
Без састанка — часа мили’
Што би моји данци били?!
На што би ми живот млади,
Да га љубав сад не слади?
Рујно винце да с’ не ц’једи ? —
Он увену — он се следи!...
Што би срце, звучна лира,
Кад га мила моја дира
И у страсти жицу тапће
Да не плане, да но шапће:
„Ја те љубим!” па да лиру
Ја не даднем мом кумиру,
Да у њојзи пјесму ори
О љубава тајној збори?!..
Па кад крв се млада згрије,
Да се винцо но попије,
Да со пјесма не испоји,
Шго би шћели данца моји?!
Што би младост а без хата,
Мојо тице, мог ђогата,
Да се на њег’ млад по машим
И пољаном не запрашим?
Што би рука манитова
А без сабље стара кова?
Што би срцо да не грије,
Што би вино да с’ не пије?!
За то треба вино пити,
Љубав њежну проводити;
Сабљу острит’ — пјесму пјеват’,
О јсдинству Српства сн’јеват’!
II.
Старост
Кад напуним
стотин’ љета, —
Мало више,
мало мање —
Наживим се
овог св’јета —
Мало боље,
мало тање —
Кад остарим
и посједим
Као овца
бјелоруна,
Кад
увенем, кад убл’једим
Кано што
је бл’једа луна;
Кад
ослабим, обезубим,
Као каква
стара бака,
Кад вид
очни ја изгубим,
Силу мишце
од јунака —
Онда нсћу
ја љубити
Нити пјесму,
ни ђевојке,
Ондар нећу
вино пити
Појућ’ пјесме
милопојке!
Онда нећу
коња јахат’,—
— Пењати
се лако није —
Онда нећу
сабљом махат’
— Снага
треба гђе со бије!
Љубити ћу
крај камина,
Да ја
гријем старе кости,
Љубити ћу
мјером вина,
Љубити ћу
часне пости!...
У цркву
ћу ићи често,
Молићу се
ноћу дању,
Уступићу
својо мјесто
Као мене
враголану ...
Нека и он
љуби, пије,
Ка’ што
младу и пристоји,
Манитује,
нек се смије,
Ка’ што
бјеху данци моји.
Јер
љубио, не љубио,
Једнако
му све то важи;
Вино пио
ил’ но пио
Свеједнако
смрт га тражи!...
Цетиње,
15. Марта 1885.
Ј. Поповић-Липовац
"Црногорка", број 11 1885.
Нема коментара:
Постави коментар