Витешком Књазу
Николи I
приликом примања ордена Светог Саве I-вог
степена
Од Његовог Величанства Краља Србије
Александра I
Кроз навале дивљег б’јеса
У сред збрке од тјелеса.
Ђе падаше звјерска стрв:
Твоја сила бјеше јача —
Испод твога љута мача,
Протекла је многа крв!
Ти ублажи мука јаде,
Међу браћу слогу даде,
И напретку створи пут:
Да је Србин пред душманом,
Као стјена пред орканом —
Непомичан — тврд и љут.
Генија нам правац стиже,
Те се твоја муза диже
У небески св’јетли трон.
Па рад вјечне успомене
Лавор-вјенце оплетене,
Послао ти моћни Крон ...
Твоја лира без престанка
И гусала жица танка,
Гонила је злобе мрак;
Па Ти вила са Авале
С благословом Светог Саве,
Оправила његов знак: —
Да се братска љубав веже,
Србин свуда да досеже
И слоге се дигне глас:
„Боже живи Два Владара,
Рад Слободе и Олтара!
„И вјечно им буди спас!...“
Цетиње, 14. Јануара 1896 год.
Новица Ј. Николић
“Луча” свеска I 1896
Нема коментара:
Постави коментар