Малом
Српчету
Посвећено
моме миломе Ф. Маровићу
Знаш ли
Српче мило да молитва твоја
Пред
престолом Творца Свевишњега важи,
Моли му се,
нека Српство да покоја,
У молитви
светој смјерно му покажи:
У Србина да
је снажна десна рука,
За обрану
моћна као челик тврди;
Да се с
мачем штити и брани од мука,
Не подноси
да му туђин име грди.
Покажи му да
он слободицу љуби,
Чува вјеру
свету и за њу се бори;
Невјеру
презире и главу јој руби,
Издајице
рода прогања и кори.
Вјером наде
чека зрачак рујне зоре
Првобитну
славу некадашњег доба,
Да ћ’
угледат’ опет ускрснуте дворе
Које сруши
завист, себичност и злоба.
Моли му се
дакле Српче моје драго,
Да међ’
браћом милом не ускрати слогу,
У слози је
Српству понајвеће благо
Слогом среће
роду нанијети могу.
На Видовдан
1896. М. Јововић
“Голуб” бр.
13 и 14 1897.
Нема коментара:
Постави коментар