Секула Дрљевић - Војвода Марко Миљанов

Војвода Марко Миљанов

Почетак нам новог века

Показује силу јаку;

Дивовима свога претка

Смело копа мрачну раку!

Још за дивом Светозаром

Сузе нисмо убрисали, -

Па смо ево већ на гробу

Див-јунака другог стали! –

Ах не престај сузе лити

Неутешни српски сине, -

Смрћу свладан данас паде

Победилац са Фундине!

Ко ће Србу вођа бити? –

Ко л’ крајини бранит’ крило? –

Ко ће Србу повратити,

Што је српско негда било?

Нестаде нам Светозара; -

Ко ће бранит’право наше?

Нестаде нам дива-Марка

Ко ће сећи “тиран-паше?” –

Има л’ боја Црна Горо,

У ком’ Марко није био?

Има л’ кланца, гдје он није

Храбри мегдан дијелио?

Ко освоји брдско племе,

Ко му скину ропске ланце?

Ко натопи турском крвљу

Вучјег-дола ломне кланце?

Ко савлада ломне Куче

Без помоћи иког жива? –

Само с четом својих друга,

Слободу им ко дарива?

Ко је био бранич роду? –

Марко своме роду то је;

Људска снага ту је мала,

Див је био – дивово је!

Двадесети нови вече,

Згрешило ти Српство шта је?

Што сахрани нашег Марса?*)

Ко ће чути српске ваје?

Млоги синци србинови

Другог служе све до гроба! –

На срамоту новог века,

Новог људства, новог доба.

Ко ће сада од тиранства

Браћу милу избављати,

И ракидат’ ропске ланце? –

Хај – ко ће нам Марко бити?

Ах – не клони Србе, брате,

Још нестало Марка није,

Ми га само не видимо

Он дивује ка’ и прије! –

Ср. Карловци 

Секула Дрљевић,

благодарни питомац Марков.

*) Марс, бог рата код старих Римљана.

“Голуб” бр.9    1901.

Др. Секула Дрљевић