Мило Јововић - Српчету

Мило Јововић

Српчету

Ходи амо, Српче мило,

Да послушаш пјесму давну,

Она прича што је било,

И казује прошлост славну.

Прича славу Србинову

Која му је некад сјала;

Прича пропаст на Косову

Са којом је иста пала.

Прича снагу и прегнуће

Обилића бојног свата,

Кој’ распори срце вруће

И осмрти цар-Мурата.

Прича, Лазар како паде

И остали силни лави,

Вука куне што издаде

И под ноге вјеру стави.

Ходи амо, Српче мило,

Нек’ ти суза једна кане,

Кад се сјетиш што је било,

Кад ти ово на ум пане.

Али мјесто суза, плача,

Ти се сјети аманета:

Оштри твога љута мача,

Кад дозријеш мушка љета.

Њим се свети, њом се бори,

Милошевом снагом руши:

Да те савјест не укори,

Да т’ не буде гр’јех на души.

Бар (Црна Гора), 1897.  Мило Јововић

“Голуб” бр. 18    1897.